PARADOKS

 

DOBRODOSLI,

izvolite udjite....

 (Dalje)

E ovako je to bilo…. Rodila sam  se januara ’85 te, doneli me iz bolnice i rekli mi: vidiš ovo je tata, mamu već znaš, a ovo ovde, to je kompjuter . I tako sam ga prvo samo znatiželjno gledala, pa sledeće godine sam već kuckala po tastaturi, pa onda naučila da ukljičim/isključim, po nešto i napišem  … Naravno prva značajna dostignuća bila su prelazak nivoa  sokoban igrice, pa Prince of Persia i sl.  Dugo je prošlo vremana od tad do kpomercijalne pojave Interneta u Sbiji ….

Danas, dolazimo u situaciju da pričamo o problemu prekomernog korišćenja Interneta,  čak se ovaj problem svrstava u bolesti zavisnosti. Mada, u Srbiji se to pre moze nazvati surfovanje kroz njive, šume i forume.  Problem nastaje kada je korišćenje računara dominantna životna aktivnost, koja pojedinca izoluje u odnosu na sve ostale društvene tokove. Karakterističan je za sve uzraste, ali najviše za tinejdžere. Mnogo je diskusija pokrenuto na ovu temu i ne može se pomiriti jaz između dve najekstremnije struje, oni koji su po 15 sati dnevno on-line, i to opravdavaju, i onih koji ne žele uopšte da zavire u virtuelni svet.

Pričali su o zavisnosti od neta i na drugom dnevniku RTS-a. Znači ljudi koji gledaju 5 sati dnevno TV nisu zavisnici ali ovo je druga stvar, ovo je internet! Izgleda da se ta zavisnost odobrava, jer se pokazala kao odličan alat državi za manipulaciju masom! Sa internetom je već malo drugačije, tu ne mogu da nas kontrolišu, jer sami biramo izvor informacija. Možda je to odgovor na pitanje zašto je prva klinika za internet zavisnike otvorena u Kini? Internet je velika pretnja konzervativnim sistemima. .

 (Dalje)

 

 Život u turbulentnom okruženju u kakvom se nalazimo, evidentno utiče na  negativne promene faktora koji utiču na mentalno zdravlje ljudi. Nije slučajnost pojava sve većeg broja sajtova, foruma, i ustanova koje besplatno pružaju stručnu pomoc psihologa…

 Ali ipak, ne smemo zanemariti činjenicu da živimo na Balkanu u zamlji Srbiji!

 Šta je problem? Srpski mentalitet, stereotipi ili ožiljci vremena koja su iza nas?

Velika doza stigmatizacije, predrasuda, a i straha od ljudi koji se leče u psihijatrijskoj bolnici, jeste, pre svega, razlog zašto se veći broj njih takoreci “stidi” da pootrazi pomoc. Mada, moram priznati, na ličnom primeru sam se uverila koliko mogu biti (ne)prijatni razgovori sa potpuno nepoznatom osobom sa kojom treba podeliti svoju najdublju intimu. Druga stvar je problem nestručnosti kadra koji radi u državnim institucijama, a onda i visoka cena privatnih časova terapije.Što naravno nije opravdanje i razlog da bi se problem odlagao ali svakako jeste povod da potražimo "najpopularnije" rešenje za sve probleme- kompromis! 

 Model interaktivnog web okruženja za psihometrijsku dijagnostiku .

 Ovo je sistem koji pomoću Internet tehnologija psiholozima obezbeđuje interaktivno okruženje za timski naučno istraživački rad, međusobnu komunikaciju i mogućnost organizovanja u virtualne zajednice.  A korisniku(da ne kazem pacijentu) mogucnost skrivenog identiteta, izbegavanje kontakta”oči u oči” i lagodniji osećaj obzirom da mu je omogućen pristup od kuće. Interaktivno okruženje sistema je u potpunosti prilagođeno specifičnim potrebama korisnika. Prvo se prikupe informacije o korisniku, zatim se pomocu niza dijagnostičkih testova mogu proveriti kognitivne sposobnostii i potom se kroz interpretaciju i vizuelizaciju rezultata kreira profil licnosti.Prednosti sistema su visestruke i sa aspekta stručnog osoblja i osoba koje se testiraju.  

Ipak, pitam se da li su kompromisi neophodna stvar? Možda nam preti opasnost od potpunog izmeštanja realnog u virtuelni svet...